..pričam sto put istu priču..
..sijevanje...grom... mi ne pomažu...tišina me guši...i opet stavlja neku sumnju..neke slike koje se možda niti ne dešavaju...a bediraju me...
ne vidim svijetlo
oh..naporno za izdržat još jedan dan...
a šta onda..spavat?..mogu i sad spavat...al kakvi su u to snovi.???....do kad ovako..?..hoću li se ikad probudit iz ružnog sna...
Nije strašno kada si tužan. Ni kada si očajan. Ni kada si razočaran. Ni kada boli. Strašno je kada si prazan.
....evo opet mi se izgubio post..ne mogu vjerovat!..baš mi danas nije dan...sad više ni neznam šta sam htjela napisat...
..samo to pitanje....zašto me tako mrziš?
ne mrzi te ne mrzi te ne mrzi te.................
ništa bez mene?
ma nisam baš sigurna da stvari ovise o meni..al da živnu ...hm..
No comments:
Post a Comment