........našla sam taj osjećaj....koji me najviše bolio....bolio je prenježna riječ...onaj kad nekog gubiš..i to je preobična riječ..za nešto što u tebi stvara agoniju...rapsodiju plave boje..d mol...totalni blues...koji će svaki čas da eruptira..al..
ne može...
iz dana u dan raste..možda na tren miruje...al kad se pojavi..razara tupo bolno ...
nekad je bio u obliku kamiona...koji te sustiže..al ne stiže..da,..strah...strah se pretvorio u nervozu...grč..grč koji je vladao previše dugo...
nadam se da je sve to samo prošlost!
ne želim te izgubiti......ovu čaroliju..ne želim izgubiti....
sjeti se da si se zadnji put podigla onog trenutka kad led napukao pod tvojim nogama..a sve je bilo sklisko....
sjeti se...
"Nedostaje mi onaj tvoj blesavi smeh, kada se pola kafića okrene prema nama. Nedostaje mi tvoje moljakanje da odemo na dečije ljuljaške kada prolazimo pored parka. Nedostaje mi onaj pogled kada me pokušavaš ubediti da zaista znaš šta je ofsajd. Ma nedostaje mi tvoje sve."
"No, šta je tu je... Samo još jedan od onih meseci kad ti baš ne ide... Novembar je to i ranije umeo da mi priredi..."
"Jednom su mi rekli da osobe poput mene nikada ne nadju mir i da celi život jure neku svoju iluziju.. Da li si iluzija? Kada se tiho poklope kazaljke u mom srcu ti si još uvek moja prva misao. Više ne znam da li su ti naši trenuci bili tako veliki ili ih moja glava veliča.. i ovo vreme izmedju nas... ?" !!!
No comments:
Post a Comment