Betty Boop

i baš ne ide...
ne ide i gotovo..
i boli i gotovo...
da imam bar neki prekidač...
reci mi samo da je ružan san...molim te...i da ću se uskoro probuditi..sjećaš se noćnih mora..e to..kad se probudim da kažem ooo samo sam sanjala..
ali ne..
nije..ovo je realnot..koja toliko boli..
danas sam dan provela s nekim ko mi je reko da samo intelektualci to prolaze..zaista neki put poželi da sam neka glupačica..
one niti neznaju
samo se smiju
bez razloga
svima i takosu zanimljive..
a ne ko ja..ma kome bi ja bila zanimljiva uopće,,,?
ma..kao da je bitno..negativne energije na izvoz..da se može prodat ..obogatila bi se!
...al što je istina..volim to što jesam...kad sam tako blizu posloženih kockica...uvijek jedna iskoči..a ja se i dalje borim..a nemam snage..
ipak imam..ali dokle..?kad ću reći stop??
i sad sam htjela napraviti rez..zašto to napokon ne napravim?čemu sve ovo?ionako sam sama..pa onda?šta me to tako vuče?
boli me......
da se bar mogu umiriti na čas..zašto to sebi radim?
poruku koju sam dobila trebala me podignuti..i jeste..šta me onda baca u bed...
ah...znam....
što je najgore..
dođe ..najradije bi se bila izgubila..al ne mogu uteć..ko sjena..sunce..volim te..al stvaraš mi sjenu koja me toliko boli!!!!