uh..evo ga opet...strah....
panika
ne mogu ja to više..
totalna paraliza..
zaista ne želim mrziti..dapače..al toliko negativne energije i ono dobro šta je sad..a šta bi trebalo biti..najlakše je praviti se blesav..al ja to ne mogu više.žao mi je..u biti uopće mi nije žao..čemu sve...čemu.otvori te oči više..briga me šta će bit..krug će se svejedno zatvoriti..zar ne vidiš?..misli mi lutaju brzinom svjetlosti..alkohol mi tjera sve jače..muzika podiže...
moram zatomiti strah
nije bitno..nisu važni...al opet mi stvaraju paniku u glavi,..grlo mi se steže..ostajem bez daha..oh kako su zli...vidim sve..osjećam i znam...a vezane mi ruke.nogu zaljepljene za pod..ovo nisu istine..riječi se gube..milsli i dalje lutaju..kome da ispričam..kome da se izjadam..sam..potpuno sam....a vrijeme ide ...s tobom staje...al panika...od koga am pokupila...od nekog jesam....svi se boje..al uništavaju moju pozitivu.....jel moram biti u levelu pokvarenih da bi opstala...
spas..spas je u zjenici oka
neće da progleda
strah boli
do besvesti
spasi sebe
mene
nas.......
No comments:
Post a Comment