Betty Boop

“Ne vredi nam brinuti deco... Sve je to zapisano tamo negde gore u zvezdama...Aha... Samo je rukopis malo necitak? Kljuc je u nasim snovima. Snovi su ti cudesni rezervoari nasih buducnosti”

“Ja sam se, na primer, već gotovo potpuno privikao na sebe, a opet se neprijatno iznenadim svaki put kad stanem pred ogledalo...
Eh...
Strašno je kad ostariš, zaista... No, još je strašnije kad ostariš mlad.”  


 Kako sam tebe voleo... Ne voli se jednom u životu... Tako se voli jednom u
hiljadu života... Bio bih malo sebičan da očekujem da mi se to desi još
jednom u preostalih desetak, petnaest godina ovog...


 Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedan pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, kolosijeke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja?

 Otad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire... Pa se privikne...


 ''Ne trebaš mi.'' Bila je to najteža laž koju je trebalo izgovoriti. Najlakša koju je mogla smisliti. Ali izgovoriti, tu je već bio problem. Tu je zapelo."